Benigne promene na koži

Tokom života na koži se javljaju brojne promene koje su deo starenja kože. U zavisnosti od konstitucije, kvaliteta kože i nasleđa mogu biti veoma diskretne i malobrojne dok kod nekih osoba može ih biti na stotine…
Svaka izraslina na koži pigmentovana ili ne zahteva brižljiv pregled, ponekad i dermoskopiju. Svojim izgledom mogu zavarati i maskirati maligna oboljenja. Uvek se konsultujte sa dermatologom o prirodi tih problema. Savetovaće vas koji je najbolji način da ih uklonite.

 

Meki fibromi

meki fibromiVeoma česta promena na koži, češće se javlja kod žena i gojaznih osoba. Sporo rastu. Uglavnom se pojavljuje posle tridesete godine života, i sa godinama su sve brojniji. Nekada se jave u trudnoći. Najčešće na vratu, na kapcima, ispod grudi, na trbuhu, u pazuhu i preponama. To su mekani bledoružičasti visuljci, na uskoj, končastoj osnovi, veličine od 1 do 10 mm. Bezbolne promene koje se vremenom uvećavaju i povećava im se broj. Nema simptoma, osim ako se povrede ili uvrnu, kada postaju bolni i crveni. Ponekad mogu i spontano otpasti. Veliki papilomi na kapcima mogu smetati pri treptanju. Uklanjanju se elektrohirurškom metodom, najčešće, iz estetskih razloga, ako se često povređuju ili ometaju treptanje. Naravno, uvek je neophodno pažljivo pregledati svaku promenu, eventualno uraditi dermoskopiju jer mogu podsećati i na mladeže, keratoze, bradavice ili kožni tumore. Kada se uklone ne ostaju ožiljci.

Seboroične keratoze

seboroi_ne keratozeRetko se pojavljuje pre 30. godine života. Najčešća benigna kožna promena. Nešto češće su kod muškaraca. Broj može da varira od nekoliko sitnih do brojnih, čak i preko stotinu krupnih, koje najčešće srećemo kod starijih osoba. Retko ima simptoma, ponekad svrab. Uglavnom se javljaju na licu, leđima, dekolteu, ramenima i rukama. Mogu biti sitne 1-2 mm, ali i krupne čak do 5-6 cm. U vidu pečata od svetlo smeđe boje, do tamno smeđe skoro crne. Često se površina drobi i peruta. Iako su keratoze benigne promene treba uvek biti obazriv jer mogu da zamaskiraju neka druga oboljenja. Uvek je neophodno pre uklanjanja uraditi dermoskopski pregled! Ponekad je neophodno uraditi biopsiju i poslati na patološku verifikaciju. Uklanjanju se elektrohirurškom metodom. Nema ožiljaka.

Virusne bradavice

virusne bradaviceIzazivaju ih HPV – humani papiloma virusi, široko rasprostranjena grupa virusa, koja broji više od 100 tipova. Ovi virusi mogu inficirati kožu i sluznice.
Svi smo mi svakodnevno u kontaktu sa virusima iz ove grupe. Infekcija se prenosi kontaktom, naročito u kolektivima, školama, vrtićima, domovima zdravlja… Postoji i profesionalno opterećenje, naročito kod osoba koje rukuju mesom, pa su česte kod mesara, ribara i sl. Sitne povrede olakšavaju ulazak virusa u kožu i pojavu infekcije. Najveći broj je klinički nemanifestnih, tj. nevidljivih infekcija, bez ikakvih promena po koži, koje mogu postojati godinama, čak i decenijama. Najveći broj tipova izazivaju benigne bradavice, ali izvestan broj ima ulogu u nastanku malignih bolesti kože i sluznica. Na koži se najčešće javljaju obične bradavice, više od 20% školske populacije je zahvaćeno. Uglavnom su boje kože, u vidu bradavičastih izraštaja, mada mogu biti i ravne, od jedva primetnih pa do više milimetara u prečniku. Ukoliko se ne leče mogu se širiti. Naročito su izražene kod imunokompromitovanih osoba, HIV pozitivnih ili kod osoba obolelih od malignih bolesti.
Potrebno ih je uklanjati, jer se mogu širiti i prenosti na druge osobe. Postoji više metoda; elektrohirurška je među najsavremenijima, kada se bradavica u celini odstrani.