Akne

akneAkne su jedna od najčešćih bolesti kože. Izraz „akne“ potiče iz grčkog jezika, i znači osip kože. Smatra se da oko 80% tinejdžera ima akne, koje su više ili manje izražene i najčešće se smiruju do 25. godine života. Veliki broj osoba smatra da će akne tokom vremena proći same od sebe, pritom ne tražeći pomoć dermatologa. Osobe koje imaju teži stepen bolesti povećavaju mogućnost pojave kasnijih posledica u smislu pojave trajnih ožiljaka od akni.

Akne nisu posledica loše higijene, a preterano čišćenje i ribanje kože raznim iritantnim proizvodima (sapuni, pene, gelovi, losioni) može samo pogoršati stanje kože i krajnji rezultat može dovesti do crvenila  i perutanja. Istiskanje akni takođe može pogoršati stanje, odnosno uzrokovati pojačanu upalnu reakciju koja može dovesti do stvaranja hiperpigmentacija i novog ožiljka. Činjenica je da su danas dostupni brojni  načini lečenja, koji će izbijanje novih lezija značajno smanjiti, a samim tim  i pojavu kasnih posledica. Hiperpigmentacije koja može  trajati dugo i ožiljaka, kao trajnih posledica. Uspešno lečenje doprinosi samopouzdanju svake osobe koja ima akne.

Kako nastaju akne?
Najčešće osobe sa aknama dele isti problem sa još nekim u njihovoj porodici. Smatra se da nasleđujemo  veličinu akni i njihovu funkcionalnu osetljivost na hormonalni uticaj, kao i sklonost folikularnoj keratozi. Pritom se misli na hormone s androgenim uticajem, čiji cirkularni nivo u krvi ne mora biti povišen, nego je povećana osetljivost akni na te hormone. Hormonalnim uticajem dolazi do povećanog  lučenja sebuma,  poremećaja keratinizacije u folikulu, umnožavanja bakterija koje su inače normalni stanovnici naše kože i posledično pojave komedona, a potom i upalnih lezija. Pojačano izlučivanje loja jedan je od glavnih uzroka za razvoj akne, zbog poremećaja keratinizacije odumrle epitelne ćelije  i sebum nakupljaju u folikulu, osiguravajući povoljne uslove za razvoj bakterija i krajnji  nastanak komedona. Usled opisanog procesa dolazi do dilatacije i pucanja folikula, mobilizacije i nagomilavanja upalnih regija, nastanka upalnih lezija: papula, pustula i upalnih čvorova.  U bilo kojoj životnoj dobi pojava akni može biti neugodna. Početna pojava bolesti moguća je i pre 10. godine života. U periodu  puberteta i adolescencije akne tipično zahvataju određene delove kože, a to su čelo, obrazi, nos, brada, vrat, ramena, sternalna regija i gornji deo leđa. Delotvorno i pravovremeno lečenje akni može sprečiti pojavu ožiljaka od akni.

Utiče li ishrana na pojavu akni?
Oduvek se nepravilna ishrana spominjala  kao glavni „krivac“ nastanka akni. Godinama, stavovi o tome su se promenili. Trenutno većina dermatologa  koji se bave tim problemom zauzima stav da prekomerna konzumacija hrane s visokim glikemijskim indeksom može pogoršati akne. Ishrana bogata ugljenim hidratima (kolači, testenina, keksi, sladoledi, zaslađena pića) prouzrokuje lučenje veće količine insulina. Hiperinsulinemija dovodi do povećanog lučenja androgena, glikokortikoida i faktora rasta, a koji dovode do poremećaja keratinizacije u folikulu i povećanog lučenja loja, što dovodi do pojave stvaranja komedona, a potom papula i pustula. Poznato je da su akne čest problem  kod žena sa sindromom policističnih jajnika, koje uz disbalans polnih hormona i ostale simptome bolesti, imaju i rezistenciju na insulin ili hiperinsulinemiju.

Akne u odraslom dobu
Akne nemaju samo tinejdžeri, sve češće probleme imaju i žene u 30tim, 40tim ili čak u 50tim godinama života.  Smatra se da 15% žena i 5% muškaraca ima akne i u odraslom dobu, a koji često navode da kao tinejdžeri nisu imali većih problema s aknama.
U odraslom dobu akne se češće javljaju na koži donjeg dela lica, na bradi i duž donje vilice. I osobe koje nikad nisu imale akne mogu u odraslom dobu imati problematičnu kožu, s papulama i upalnim čvorovima. Te se promene javljaju zbog različitih etioloških faktora na primer hormonalnih fluktuacija tokom ciklusa (naročito nekoliko dana pre menstrualnog ciklusa), nakon prestanka uzimanja oralne hormonske kontracepcije, zbog sindroma policističnih jajnika, perimenopauze i menopauze. Takođe, stresni periodi, na primer u vreme ispitnih rokova, uzimanje određenih lekova, primena neadekvatnih preparata za negu i drugo mogu uzrokovati akne u odrasloj dobi. Akne u odraslom dobu takođe se mogu uspešno lečiti.

Lečenje akni
Lečenje akni je dugotrajan proces koji zahteva saradnju dermatologa i pacijenta, čime se doprinosi što boljem rezultatu i smanjenju nastanka novih lezija. Često je potrebno sačekati nekoliko nedelja nakon što ste počeli koristiti propisanu terapiju kako biste videli njene rezultate, a ponekad je moguće i kratkotrajno pogoršanje pre nego izbijanje novih lezija bude pod kontrolom. Po pravilu je potrebno kombinovati preparate za lečenje akni, a u nekim slučajevima koristimo i oralnu antibiotsku terapiju, koja nam uz antibakterijsko omogućava i protiv upalno delovanje. Hemijski pilinzi i mikrodermoabrazija mogu biti deo lečenja u određenoj fazi bolesti..

U slučaju da preparati koje ste do sada koristili za lečenje akni nisu dali zadovoljavajuće rezultate vreme je da se obratite dermatologu koji će vam propisati adekvatan plan lečenja, i što će zasigurno  imati pozitivan ishod, a značajno doprineti i vašem samopouzdanju.